ОШ"Јелена Ћетковић"
ВРАЊСКА 26, БЕОГРАД

Nagrade i kazne

Nagrade i kazne kao vaspitne mere

Svaki roditelj se u vaspitanju svog deteta susreo sa dilemama oko nagrađivanja i kažnjavanja- od kog uzrasta početi, kog intenziteta pohvale i represalije treba da budu, da li će kod deteta postići očekivane rezultate...
Što se naučne teorije i istraživanja tiče, veliki broj stručnjaka se zalaže za povremeno nagrađivanje i kažnjavanje. Ono što svaki značajan dečiji postupak treba da prati je svakako Vaš komentar. To što je vredno valja pohvaliti, istaći, a ono što je za osudu okvalifikovati kao loše. Detetu treba dosledno objašnjavanjem i postupcima pomoći da izgradi svoj sistem ocenjivanja pojava i postupaka. Uvek je važno da shvati u čemu je pogrešilo, da razume i na isti način oceni prestup. Tada postaje dovoljno i povremeno nagraditi ili umereno kazniti bilo iskazivanjem ljutnje, uskraćivanjem neke željene aktivnosti ili odlaganjem zadovoljenja neke želje. Često se ističe negativan efekat prekomernog i obaveznog nagrađivanja, koje tada gubi na stimulativnoj moći. Dete navikne na nagrade i one prestaju da ga motivišu. Mnogo pozitivnije deluju povremeno nagrađivanje, jer dete izvesno vreme zamišlja nagradu, koju će ponašajući se na određeni način dobiti. Takođe i obavezno kažnjavanje razvija formalistički, „profesionalan“ odnos, lišen topline i ljubavi. Dete koje ima topao odnos sa roditeljima intenzivno doživljava krivicu i kad nije kažnjeno, ukoliko njegovo ponašanje zaslužuje i dobije prekor.
Važno je da kazne budu konstruktivne. Šta to znači? Da budu konkretne tj. da u postupanju sa detetom kaznite njegovo konkretno ponašanje ili situaciju, a ne neku njegovu opštu osobinu ili pokazane emocije. Bilo bi dobro da roditelji shvate da i deca imaju pravo na negativne emocije baš kao i odrasli.
Prilokom odmeravanja kakvu nagradu ili kaznu da primenite pokušajte da to ne zavisi od Vašeg trenutnog raspoloženja. Dete ne sme da trpi i da bude kažnjavano zbog Vaših problema, ili zato što ne uspevate da usmerite svoju agresiju prema pravom izvoru problema. Vežbajte samokontrolu jer će to pomoći da ne donosite ishitrene odluke i da izbegnete osećanja poput kajanja i stida.
Ako dođete u situaciju da niste sigurni kako da reagujete dajte i sebi i detetu vremena da se opustite i smirite. Ukoliko reagujete impulsivno, Vaša kazna će biti emotivna i neprimerena. Zato primenite TIME OUT (dete na neko vreme pošaljite u njegovu sobu a vi probajte da se smirite i na miru razmislite o onome što se dogodilo). To je dobra prilika da se i Vi i dete izduvate!
Kada odredite koje detetovo ponašanje je dozvoljeno a koje zabranjeno i kada je dete upoznato sa ovim ograničenjima, onda se potreba za kaznom smanjuje. U isto vreme budite otvoreni da granicu između zabranjenih i dozvoljenih ponašanja stalno menjate, u zavisnosti od uzrasta deteta, ali granica uvek mora da postoji.
Kada smatrate da je neki detetov postupak zaslužio da se nagradi, učinite to rečima, a izbegavajte materijalne nagrade. Nagrađivanjem uspostavljate bliskiji odnos sa detetom, utičete na njegovo samopuzdanje, stvaranje pozitivne slike o sebi, gradite poverenje. Obratite pažnju da ovde ne upadnete u zamku pa da Vaše nagrade ne budu podmićivanje. Ako detetu dajete poklon (nagradu) kada uradi nešto pozitivno, vi ga u neku ruku, podmićujete. Može se desiti da će brzo početi da očekuje određene nagrade za neka ponašanja, što će stvoriti uzajamnu manipulativnu vezu. Ono što kupujete detetu ne treba da bude nagrada već vaš dogovor.
Ono u čemu se svi slažu, kada je podizanje mladih naraštaja u pitanju, je da se najbolji efekti postižu onda kada roditelji uspostave topao odnos prema detetu. Pri tome je važno kako roditelji pokazuju ljubav detetu. Dete koje je svesno naše ljubavi prema njemu, ima najbolje uslove da se razvije u stabilnu ličnost. Ono iz te ljubavi , koju mu pokazujemo, crpe za život neophodno osećanje sigurnosti. Zatim, stvara se čvrsta veza između roditelja i deteta, pa svi primenjeni načini usmeravanja dečijeg ponašanja nalaze pravi put i postižu dobre rezultate. Roditelj koji ima topao odnos prema detetu, koga dete svesno i intenzivno voli, uspeva i kad primenjuje zasluženu kaznu i dete ga zbog toga što kažnjava ne voli manje, već kaznu smatra opravdanom jer razume njegovo negodovanje. Nije cilj vaspitanja da dete bude pokorno i poslušno već da izgradi i usvoji sopstveni sistem vrednosti i da ga se pridržava.

Fizičko kažnjavanje

Svi stručnjaci koji su uključeni u proces vaspitanja (pedagozi, psiholozi i dr.), jedinstveni su u mišljenju da fizičkoj kazni nema mesta ni opravdanja u savremenoj koncepciji podizanja dece. Verovatno je prva asocijacija na pomen batina narodna izreka „Batina je iz raja izašla“. Vekovima unazad je ona pogrešno tumačena, jer nije ona (batina) došla iz raja zato što joj je tamo bilo mesto, već je naprotiv, odande izbačena kao neprimerena i ne može se nikako povezati sa idejom raja. Dakle, Vi koji koristite batine kao vaspitnu metodu, nemojte se kriti iza ove izreke!
Batine utiču da Vaše dete trenutno promeni svoje ponašanje jer da bi Vas sprečilo da ga dalje udarate, ono prestaje sa takvim ponašanjem. Ali, ono je prestalo da se ponaša na neprihvatljiv način jer preživljava bol, strah i to je jedini način da Vas zaustavi. Međutim, u dugoročnom smislu, dete nije naučilo lekciju i nema razloga da zauvek promeni svoje ponašanje. Manipulacija detetovim strahom kroz batine, zabrane, pretnje čini Vas „neprijateljem“ u njegovim očima.
Intenzivna fizička kazna, batine, izrazito negativno deluju na formiranje ličnosti deteta i ostavljaju dubok trag. Deca koja su izložena fizičkom kažnjavanju imaju trajno poremećene odnose sa svojim roditeljima. Dečije samopouzdanje se opasno i trajno narušava, a deca stvaraju vrlo loše mišljenje o sebi. Dete koje često dobija batine postaje ili povučeno ili agresivno prema drugima (najčešće vršnjacima). Takođe, postoji verovatnoća da i sami kad odrastu postanu nasilnici jer su nasilje usvojili kao oblik dozvoljenog ponašanja. Kada otkrijete bolje, efikasnije metode kažnjavanja koje daju dugoročne rezultate prestaćete da bijete svoju decu. Kao što je već napred rečeno, nije cilj da se formira „dresirano“ dete koje će uvek da posluša. Treba se truditi da dete shvati da na određeni način može i treba da se ponaša, a da su neki postupci loši i da se ne mogu dopustiti. U tom smislu, dete će primiti svaku zabranu i kaznu ako usledi.
Čak su i „veliki“ ljudi, kakav je bio D.Radović, uočili besmislenost fizičkog kažnjavanja pa je jednom rekao: „Ako već tučete decu, tucite ih bez razloga jer su svi ostali razlozi glupi.“

Efekat kazni

Da bi kazne imale efekta važno je sledeće:
* pre bilo kakvog zaključka ili donošenja odluke o kazni, prethodno razgovarajte sa detetom o motivima učinjenog postupka, o njegovim osećanjima i osećanjima drugih osoba koje su možda bile uključene u to, o posledicama urađenog i obavezno uvek dajte priliku detetu da ponudi rešenje za datu situaciju
* ne manipulišite strahom od kazne - svaku kaznu objasnite detetu. Kazne dogovorite unapred sa jasno definisanim posledicama i dogovora se dosledno pridržavajte
* ponekad zamenite uloge ( zamolite dete da se stavi u Vaš položaj i oceni svoj postupak iz ugla roditelja, kao i da predloži meru)
* nikad ne ponižavajte dete jer će to ostaviti posledice! Ono ima svoj ponos i važno je da ga sačuva. Bez obzira na učinjenu grešku, nikada nemojte da ga kažnjavate uskraćivanjem ljubavi, hrane, ponižavanjem...

Kazna ima svrhu ako je vremenski određena, ne preterano velika i ne takva da roditelj ne može da je izdrži.

Predlozi za nenasilno vaspitavanje dece

• budite dosledni u sopstvenom ponašanju pružajući tako pozitivan primer detetu
• pohvalite i ohrabrite pozitivno ponašanje deteta
• pokušajte da se stavite u položaj deteta i prilagodite svoja očekivanja uzrastu i njegovim razvojnim mogućnostima
• dozvolite detetu da izrazi bes, strah, uznemirenost
• uvek pažljivo saslušajte dete
• pružite i zatražite objašnjenje za određeno ponašanje
• podržite dete da samo nalazi rešenja za probleme
• izvinite se detetu ako ste prema njemu nepravično postupili
• uvek imajte na umu da dete ima svoja prava, svoju ličnost i dostojanstvo koje u svakom trenutku treba poštovati
Na podsticanje i razvijanje pozitivnih crta deteta u najvećoj meri utiče Vaš topao i pravedan odnos. Dete koje oseća da je voljeno, želi da bude onakvo kakvo Vi želite da bude.
Roditelj treba dosledno da se ponaša da bi dete formiralo sopstvene principe ponašanja koji će biti u skladu sa njegovim očekivanjima.

pedagoško-psihološka služba